Intermittent fasting za bolje zdravlje i gubitak težine

Šta je intermittent fasting?

Životni stilovi se razlikuju, pa se samim tim razlikuje i odnos prema ishrani. Poznato je da se pojedini pristupi ishrani mogu uklopiti u našu svakodnevicu bolje nego drugi. Jedan takav pristup koji privlači veliku pažnju poslednjih godina je “intervalni post” ili intermittent fasting. Ovaj način ishrane postaje sve popularniji među osobama koje žele da unaprede svoje zdravlje i da se reše viška kilograma.

Različiti režimi posta

Različiti režimi posta nude širok spektar opcija prilagođenih različitim životnim stilovima i preferencijama. Na primer, popularan model 16/8 podrazumeva da se hrana konzumira unutar osmočasovnog prozora, dok se ostatak vremena praktikuje post od 16 sati. Drugi pristup, 5:2 metod, podrazumeva pet dana normalne ishrane u nedelji, dok se preostala dva dana smanjuje unos kalorija. Postoji i koncept jednodnevnih postova, gde se jedan dan jede normalno, a naredni dan se praktikuje post.

Fasting protokol 20:4 podrazumeva da osoba posti 20 sati dnevno i da se hrani u četvorosatnom prozoru. Tokom 20-časovnog posta, osoba ne unosi hranu, ali može konzumirati vodu, biljne čajeve ili druge bezkalorične napitke. Nakon perioda posta od 20 sati, sledi četvorosatni prozor u kojem osoba konzumira sve obroke i kalorije za taj dan. Ovaj režim posta može pružiti koncentrisan period ishrane tokom dana i duži period bez unosa hrane. Postoje i drugi režimi posta npr. 12:12 ili 14:10 i sl.

Ovi ciklusi strukturiraju ishranu, pružajući kontrolu nad unosom hrane, ali je ključno odabrati onaj koji se najbolje uklapa u vaš dnevni ritam i zdravstvene potrebe. Važno je istaći da pristup postu zahteva pažljivo razmatranje i eventualnu konsultaciju sa stručnjakom pre nego što se otpočne bilo koji od navedenih režima ishrane.

Višednevni postovi, kao što su božićni i uskršnji post, obično se smatraju intervalnim postovima. Ovi postovi često podrazumevaju određene periode posta ili ograničavanje određenih namirnica tokom perioda pripreme za Božić ili Uskrs. Tokom ovih perioda, ljudi obično praktikuju post, a režimi variraju od potpune eliminacije određenih namirnica do konzumiranja samo određenih tipova hrane ili smanjenja kalorijskog unosa. Intervalni postovi, kao što su božićni i uskršnji post, imaju duhovni i verski značaj, ali istovremeno mogu imati i zdravstvene koristi, poput uspostavljanja discipline u ishrani ili detoksikacije organizma.

Fasting i fiziološki efekti

Ovaj način ishrane može imati širok spektar fizioloških efekata na telo. Pored potencijalnog gubitka težine, utiče i na metaboličke procese i hormonalnu ravnotežu. Redovno vežbanje u kombinaciji sa intervalnim postom može značajno doprineti kontroli apetita, povećati osetljivost na insulin i podstaći metabolizam. Ova kombinacija može rezultirati smanjenjem masti i promenama u telu koje idu u prilog zdravlju, ali i zahteva pažljivu prilagodbu u skladu sa individualnim potrebama i ciljevima.

Gubitak težine i kontrola apetita

Važno je istaći da pronaći pravi režim posta predstavlja ključni korak ka postizanju željenih rezultata u gubitku težine i kontroli apetita. Svako telo reaguje drugačije na različite cikluse posta. Prilagođavanje posta sopstvenom telu i životnom stilu značajno utiče na postizanje najboljih rezultata. Razumevanje sopstvenih potreba, slušanje signala koje telo šalje i postepeno uvođenje odabranog režima posta mogu biti ključni za uspeh u postizanju željenih ciljeva u kontroli telesne težine i apetita.

Zdravstvena fasting iskustva

Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da post može imati širok spektar pozitivnih efekata na zdravlje.[1] Osim što smanjuje upale u telu, ovaj način ishrane je povezan sa unapređenjem kardiovaskularnog zdravlja, što uključuje smanjenje rizika od srčanih oboljenja. Takođe, pokazalo se da post znatno poboljšava osetljivost na insulin, što je ključno za regulaciju nivoa šećera u krvi. Ovi beneficijalni efekti posta na zdravlje mogu biti značajni, ali je bitno istaći da individualni odziv organizma može varirati i da je konsultacija sa stručnjakom pre započinjanja ovog načina ishrane ključna.

Fasting – mogući rizici i kontraindikacije

Svako telo reaguje drugačije na promene u ishrani, pa tako i post može imati različite efekte kod različitih ljudi. Iako post može biti koristan za zdravlje, za određene grupe ljudi može predstavljati određene rizike ili komplikacije. Pre nego što se krene sa bilo kojim režimom posta, važno je konsultovati se sa stručnjakom poput nutricioniste ili lekara. To je posebno važno za trudnice, osobe sa specifičnim zdravstvenim stanjima ili one koji koriste određene lekove, kako bi se izbegle moguće neželjene reakcije ili komplikacije.

Praktični saveti i strategije

Priprema za post zahteva pažljivo planiranje kako biste olakšali proces prilagođavanja. Ključna strategija je unapred planiranje obroka. Izbegavanje prejedanja nakon perioda posta je važno. Umesto toga, fokusirajte se na postepeni unos hrane i uspostavljanje ravnoteže u ishrani. Takođe, ne zaboravite na hidrataciju – voda je ključna za održavanje hidriranosti tokom perioda posta. Postepeno uvođenje hrane nakon posta, koncentrisanje na nutritivno bogate obroke i pažljivo praćenje signala koje telo šalje mogu biti od suštinskog značaja za postizanje uravnotežene ishrane.

Biti svestan svojih ciljeva, razgovarati sa stručnim licima i slušati svoje telo ključni su koraci ka zdravijem životu. Zato se smelo upustite u istraživanje ovog načina ishrane, ali se pritom posavetujte sa stručnjakom. Pametno kretanje ka zdravlju je dug put, ali se isplati.

Post i Herbafast

Vreme posta je odlično vreme kada možemo disciplinovati svoje telo restrikcijom određenih namirnica i poboljšati svoje zdravlje. Ukoliko dodatno postavite sebi za cilj skidanje nekoliko kilograma viška, odlična podrška vam može biti Herbafast 30-dnevni promo box, sa prirodnim biljnim preparatima, koji će uz kontrolu vašeg apetita uticati i na kontrolu želje za slatkišima, kao i na elimisanje viška vode iz organizma i masnih naslaga. Za jedno zdravo mršavljenje u vreme duhovnih ili intervalnih postova!

 

Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar

 

 

Reference: 

[1] Cardiometabolic Benefits of Intermittent Fasting, Krista A VaradySofia CienfuegosMark EzpeletaKelsey Gabel, PMID: 34633860, DOI: 10.1146/annurev-nutr-052020-041327, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34633860/:

Intermittent Fasting and the Possible Benefits in Obesity, Diabetes, and Multiple Sclerosis: A Systematic Review of Randomized Clinical Trials, María Morales-Suarez-VarelaEster Collado SánchezIsabel Peraita-CostaAgustín Llopis-MoralesJosé M Soriano,PMID: 34579056, PMCID: PMC8469355, DOI: 10.3390/nu13093179, Published: 13 September 2021, https://www.mdpi.com/2072-6643/13/9/3179

 

 

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Shopping Cart