Gojaznost je najčešće posledica preteranog unošenja hrane, a ne drugih uzroka kao što su nasleđe, hormonski deficit i drugo. Gojazni ljudi su gojazni zato što imaju naviku da previše jedu – naviku sa dubokim emocionalnim korenima. Gojaznost je često reakcija na nesigurnost, seksualne frustracije, strepnju i ljutnju. Mnogi ljudi sa dubokim osećanjem nesigurnosti doživljavaju sebe kao svesnost – „stvarno ja“ – sakriveno unutra u šupljini tela. Oni pokušavaju da otklone strahove i nesigurnost ispunjavanjem ovog praznog prostora hranom, što ih čini potpunijim – masno tkivo im daje osećanje identiteta i postojanja. Sa druge strane, gojazna žena možda oseća da je njena debljina zaštita od pretećeg spoljašnjeg sveta. Ljutnja i bes su neprihvatljiva osećanja za mnoge, naročito žene, i često se ne izražavaju direktno.
Ova osećanja, međutim, stvaraju unutrašnji nemir koji čini da žudimo za hranom. Za druge, usamljenost, gubitak i bol se za trenutak prekrivaju za vreme jela, a hrana postaje bekstvo, uteha, trenutni zaborav. Hronično gojazni ljudi koriste hranu kao narkotičku drogu, ali kao i svi zavisnici, zavisnik od hrane oseća se veoma krivim, od čega se brani dijetama i postom. Prisilni unosilac hrane doživljava rascep između „dobre“ osobe koja gladuje, i „loše“ koja se puni hranom. Nažalost, iako jede do tačke bola, zavisnik od hrane oseća se tako krivim da ne može da oseti ni jedan zalogaj. On jede brdo hrane ali u tome ne uživa, i tako uvek ostaje nezadovoljan.
Dijete u modi
Dijete najčešće ne deluju jer ne razrešavaju emocionalne konflikte. Način da se obezbedi unutrašnja popunjenost koju tražimo u hrani, može da se ostvari praktikovanjem joge, ne zbog smanjenja težine, već zbog otkrića svog Ja, svog Sopstva. Osoba koja neurotično jede nije u kontaktu sa pravom gladi, stomačnom gladi. Ona jede zbog nervoze, anticipacije kasnije gladi, i zbog „gladi usta“ („Ne osećam glad u stomaku, ali moram nešto da imam u ustima“). Dijete ovo dalje komplikuju. Gubi se kontakt sa iskustvom gladi i sposobnošću da se ona zadovolji, jer jedete prema veštačkom standardu odnosno kalorijama, a ne prema zahtevima tela. Rezultat je prekid dijete i unošenje u telo svega šta može da se vidi, jer ne može da se podnese lišavanje. Stalna klackalica telesne težine zbog smenjivanja dijete i povlađivanja hrani može da poremeti energetsku ravnotežu tela na fizičkoj i praničkoj ravni. Ovo utiče na nerve, žlezde i enzime, i može da dovede do pogrešnog funkcionisanja centra gladi u mozgu, koji nas obaveštava da prekinemo uzimanje hrane kada smo je uzeli dovoljno.
Jedite normalnu hranu
Vi niste postali gojazni preko noći, i isto tako nećete brzo postati vitki. Bilo koju dijetu da izaberete, to treba da bude dijeta koju možete da sledite nekoliko meseci, i ona koja polako menja vaš ukus. Modne dijete često nisu zdrave, i mogu da poremete telesni metabolizam. Dijeta sa jednom vrstom hrane i niskokalorične dijete su samo privremena mera i ne dovode do uspostavljanja stalnih, zdravih navika ishrane. Normalna, uravnotežena dijeta prirodnom hranom, što manje prerađenom, obezbeđuje telu sve važne sastojke. Neprerađena hrana – zrnevlje, povrće, voće – bogata je vlaknima, zadovoljava glad brže od prerađene, održava zdravo varenje i ima manje kalorija.
Jedite ono šta volite, ali naučite da uzimate jednostavnu hranu. Jedite pomalo od svega – čak i takozvano „zabranjeno voće“ kao što su čokolade, slatkiši, kolači. Ključ je u tome da se jede malo, i da se ove stvari ne jedu svaki dan. Odredite jedan dan nedeljno kada ćete dozvoliti sebi ovakva zadovoljstva, da biste se oslobodili osećanja da ste uvek na dijeti – kada počnete više da volite jednostavnu, prirodnu hranu, ovakva zadovoljstva će vas manje oduševljavati. Povremene gozbe ne dovode do porasta težine, već svakodnevno preterivanje u uzimanju hrane. Na uravnoteženoj dijeti, otkrićete da jedete manje i uživate više.
Korisne navike
– Pijte veliku količinu vode između obroka.
– Počnite jelo salatom ili supom.
– Jedite mnogo povrća – ono je puno hranljivih materija i ima malo kalorija.
– Izbegavajte suviše butera. Redukujte prženu hranu na minimum i nemojte da uzimate slatkiše svaki dan. Naučite da pijete sokove, čaj i kafu sa manje šećera.
– Nemojte da jedete između obroka – uzimajte samo vodu, čaj, kafu ili jogurt, bez dodataka i slatkiša.
– Jedite polako. Od trenutka uzimanja prvog zalogaja, do signala centra sitosti u mozgu da je dovoljno hrane, prolazi najmanje dvadeset minuta.
– Sedite u vađrasanu pre i posle obroka. Vađrasana posle jela pomaže varenje. Pre jela, daje vam mogućnost da se opustite, usporite i postanete svesni čina uzimanja hrane. Takođe, daje vam vreme da se setite svoje sankalpe.
Ritam ishrane
Jogička ishrana pridaje važnosti ritmu uzimanja hrane, više nego egzotičnim dijetama. Uzimajte svoje obroke u isto vreme svaki dan, ova redovnost stabilizuje metabolizam. Vaše telo tako uspeva da nauči koliko hrane može da očekuje, a temperatura tela i nivo aktivnosti se automatski prilagođavaju da svare svu uzetu hranu. Pored toga, imaćete manju potrebu da uzimate hranu između obroka, jer će se ritam tela i osećaj gladi uskladiti sa vremenom obroka. Sve senzacije između će se prepoznati kao napetost a ne glad, i smiriti relaksacijom ili joga nidrom, a ne otvaranjem frižidera.
Poslednji obrok treba da se uzme tri do četiri sata pre odlaska na spavanje, tako da se varenje završi. Kako spavanje ne zahteva mnogo energije, hrana koja se uzme pre toga, pretvara se u masno tkivo, i remeti snove. Spavanje je manje efikasno, i ujutro se osećamo umorni i tromi. Sa druge strane iako se varenje ne zaustavlja, ono je usporeno i sa više sporednih proizvoda – kiseline, gasova, sluzi, masti. Rano uzimanje poslednjeg dnevnog obroka, znači i rani ručak. U ašramima, svamiji jedu u 10 sati ujutro i 5 posle podne, sa vrućim napitkom u 6:30 i 13:30, što uspeva da obezbedi potrebnu količinu hrane sa dva obroka dnevno, a ne stvara preveliku glad između obroka. Uzimanje hrane na ovaj način je u skladu sa ritmovima tela, što omogućuje maksimalnu upotrebu hranljivih sastojaka. Energija se stvara onda kada je najpotrebnija, u toku radnog dela dana, a telo je spremno za sadhanu u rano jutro i noć.
Prihvatanje ovakvog ritma, doneće vam mnoge prednosti, a uskoro ćete otkriti da se vaša telesna težina uravnotežuje, bez napora. U vreme prelaska na njega, možda ćete osetiti potrebu da jedete u vaše staro vreme, naročito noću – ovo osećanje će nestati posle desetak dana, a u međuvremenu ćete se zadovoljiti vrućim napitkom.
Ne osećajte krivicu
Najvažniji aspekt jogičkog življenja je da prestanete da procenjujete šta jedete i da se fokusirate na to da držite dijetu. Umesto toga, posmatrajte način na koji jedete i postanite svesniji onog šta uzimate. Svesno pronađite količinu hrane koja vas fizički i emocionalno zadovoljava, i jedite tačno toliko, ni više ni manje. Ako se prejedete, izbegavajte iskušenje krivice da preskočite sledeći obrok – ovo će vas samo dalje izvesti iz ravnoteže.
Joga nam omogućuje da doživimo pozitivnu svesnost tela, ona neguje samoprihvatanje i oslanjanje na sopstveni unutrašnji glas. Pomoću joge počinjete da doživljavate sami sebe kao sigurnu, normalnu osobu, i tako se i hranite bez osećanja krivice. Cilj joge nije smanjivanje težine tela, nego smanjivanje duhovnog neznanja i svih vrsta patnje. Njena svrha nije vitko telo, nego svestan, prosvetljen um. Ako ovo uvek imate na umu, vaše telo će prestati da vam bude teret i postaće vaše blaženstvo.
