Kopriva – drevna biljka koja peče a leči!

Stari Sloveni su zrele i stare koprive najčešće koristili u magiji. Verovali su da peckanje ove biljke predstavlja odlično sredstvo protiv urokljivog oka. Zato su semenke koprive spaljivane na vrhu vrućeg uglja, a taj dim korišćen za kađenje kuće i proterivanje zlih duhova. Metlama od koprive čistile su se podovi uktletih kuća bi se proteralo zlo, a otirači od koprive su stavljani ispred kućnog praga jer se verovalo da upijaju negativnost svakog posetioca i čine ga bezopasnim za domaćine. Danas nam ovakva upotreba koprive zvuči nezamislivo, ali ne treba zaboraviti da su naši preci vrlo dobro poznavali svojstva biljaka i prirode uopšte, te nisu olako birali zaštitnike iz biljnog sveta. Još od bronzanog doba, kopriva je ljudima pružala materijal za tkanje tkanina, platna i papira. Njena vlakna su tako snažna da je u grobnicama ekshumiranim nakon 2000 godina pronađena netaknuta odeća od koprive. Često su se vlakna koprive koristila za izradu folklornih nošnji širom sveta.

Šta je kopriva?

To je biljka koja najavljuje povratak proleća; tonik vitamina i minerala, ali i biljka koja je “upletena” u najtradicionalniju žensku umetnost: kardanje, predenje, pletenje i šivenje. Kopriva je nekada bila rival lanu i konoplji (a kasnije i pamuku) kao osnovnom vlaknu za konac i predivo, a koristila se za izradu svega, od masivnih jedara do fine posteljine, sve do 17. i 18. veka kada su se ostala vlakna pokazala ekonomičnijima jer je izrada tkanine postala mehanizovana, dok se u nekim oblastima (kao što su planinski predeli Škotske) platno od koprive i danas pravi. Kopriva ima brojne prednosti. Ulje koprive je prethodilo parafinu; njenim sokom se sirilo mleko i pravio sir; njome su terane žabe iz košnica i muve iz smočnica; kompost od koprive se koristi za oporavak biljaka; voće i povrće spakovano u listove koprive duže ostaje sveže.

Lekovita svojstva koprive i uticaj na zdravlje

Kopriva se koristi stotinama godina za lečenje bolnih mišića i zglobova, ekcema, artritisa, gihta i anemije. Rimski vojnici u vlažnoj Britaniji otkrili su da reumatski zglobovi pozitivno reaguju na udarce koprivom. Tirolci su se gađali koprivom da podstaknu cirkulaciju krvi i dobro opšte stanje organizma. U srednjem veku pivo od koprive pilo se za reumu. Danas se često koristi za lečenje urinarnih problema tokom ranih faza uvećane prostate (koja se naziva benigna hiperplazija prostate ili BPH). Takođe se koristi za infekcije urinarnog trakta, peludnu groznicu (alergijski rinitis), ili u oblozima ili kremama za lečenje bolova u zglobovima, uganuća i istegnuća, tendonitisa i ujeda insekata. Proizvodi od koprive se obično prave od listova i stabljika, a ponekad i od korena. Visok sadržaj vitamina C u ovoj biljci u davna vremena činio ju je vrednim prolećnim tonikom za naše pretke, pogotovo posle zime, tokom koje su najviše jeli žito i usoljeno meso. Supa i kaša od koprive bili su popularni prolećni “tonik” za pročišćavanje tela, a testenina i pesto od listova su izuzetno hranljiva alternativa. Kopriva jača prirodni imunitet i pomaže da se zaštitimo od infekcija. Dugo se smatrala tonikom za krv i odličan je lek za anemiju, jer sadrži mnogo gvožđa, koje se veoma lako apsorbuje. List koprive je bogat izvor antioksidanata, koji su potrebni za smanjenje broja slobodnih radikala u vašem sistemu. Vitamin C je moćna pomoć imunološkom sistemu i čak može da pruži zaštitu od različitih vrsta raka. Doduše, treba biti oprezan jer kopriva može uticati na sposobnost zgrušavanja krvi i tako ometati lekove za razređivanje krvi, pa se ne preporučuje osobama kojima ova njena sposobnost može dodatno ugroziti zdravlje. List koprive sadrži i vitamin A, za koji mnogi naučnici veruju da je neophodan za zdravlje očiju. Pored toga, kopriva pruža niz drugih zdravstvenih prednosti, uključujući regulisanje šećera u krvi, poboljšanje zdravlja respiratornih organa a list koprive je dobar izvor kalcijuma i drugih minerala, koji mogu pomoći u smanjenju rizika od bolesti bubrega, osteoporoze i drugih ozbiljnih stanja.

Zašto kopriva peče?

Kopriva ima fine dlačice na listísima i stabljikama koje sadrže nadražujuće hemikalije, koje se oslobađaju kada biljka dođe u dodir sa kožom. Dlake odn. bodlje koprive su obično veoma bolne na dodir. Međutim, kada dođu u kontakt sa prethodno bolnim delom tela, one zapravo mogu smanjiti prvobitni bol. Naučnici misle da kopriva to čini tako što smanjuje nivoe zapaljenskih hemikalija u telu i ometa način na koji telo prenosi signale bola.  Kopriva

Med od koprive

Med od koprive je hranljiva slatka poslastica. Kopriva hrani nadbubrežnu žlezdu i uravnotežuje nivo hormona, što je veoma korisno za žene u bilo kojoj životnoj fazi, pa se preporučuje korišćenje meda sa koprivom tokom ciklusa, trudnoće ili menopauze.

Supa od koprive: klasik za proleće

Jedan od ukusnijih načina konzumiranja koprive je kao u supi, koja se priprema od krompira, temeljca i malo pavlake.

Sastojci:

1/2 kese svežih vrhova koprive So po ukusu 1 kašika ekstra devičanskog maslinovog ulja 1 kašičica putera 1/2 šolje seckane ljute paprike 1/2 šolje seckanog celera 2 krompira 4 šolje pilećeg temeljca, domaćeg ili kupljenog u prodavnici 1 do 2 šolje vode 1 lovorov list 1 kašičica sušenog timijana (ili par grančica svežeg timijana) Sveže mleveni crni biber po ukusu 1 1/2 kašike limunovog soka 2 do 3 kašike pavlake

Priprema:

Stavite veliku šerpu sa blago posoljenom vodom da provri. Koristite zaštitne rukavice kada stavljate koprivu u proključalu vodu. Blanširajte 2 minuta. Nakon što izvadite listove koprive iz kipuće vode, potopite ih u veliku posudu sa ledenom vodom. Odrežite i odbacite sve velike stabljike koprive. U velikom loncu zagrejte maslinovo ulje i puter na srednjoj temperaturi. Dodajte seckanu ljutu papriku i celer i kuvajte dok ne omekša, otprilike 5 minuta. Dodajte krompir, temeljac, lovorov list i timijan. Pustite da provri i kuvajte još 5 minuta. Blanširane koprive iseckati, dodati u lonac za supu i dinstati u dovoljno vode – tek toliko da pokrije koprive i krompir. Zatim izvadite iz lonca lovorov list i grančice timijana. Izblendirajte sadržaj lonca u fini potaž.  Posolite po ukusu. U zavisnosti od slanosti temeljca koji koristite, možda ćete morati da dodate bar kašičicu ili više u supu. Dodajte ½ kašičice sveže mlevenog crnog bibera i limunov sok. Neposredno pre serviranja ulijte pavlaku za kuvanje i ukrasite svežom nanom.

Kopriva za regulisanje telesne težine

Kopriva ima blagi diuretički efekat. Ubrzava metabolizam i time doprinosi bržem i efikasnijem gubitku težine. Poboljšava varenje. Vaše telo je apsorbuje u potpunosti i ne oseća glad čak i kada manje jedete. Nije slučajno da se baš kopriva našla među moćnim sastojcima prirodnih preparata Herbafast. Suvi ekstrakt lista koprive u Herbafast® Lady i Herbafast® Avantgarde kapsula pojačava izbacivanje viška vode koja se nalazi zarobljena u masnim naslagama i celulitu. Na ovaj način se omogućava i ubrzava lipoliza, proces razgradnje masnih naslaga i ubrzava eliminacija toksina iz organizma. Detoksikacijom se gubi potkožno masno tkivo, eliminiše celulit i postiže bolji i mlađi izgled kože. Ekstrakt lista koprive stimuliše i rad jetre čime je čišćenje organizma još intenzivnije; doprinosi vitalnosti organizma, održavanju normalnog metabolizma, crevne mikroflore i zdravlju imunog sistema kao i opštem fizičkom stanju organizma. Tokom procesa mršavljenja jako je važno da vaša koža zadrži tonus i izgleda zategnuto i sjajno. Zato je kombinacija ova dva preparata Herbafast® Lady i Avantgarde, najbolja za dostizanje trajnih rezultata na putu ka vašem dobrom izgledu.  

Indeks telesne mase je metoda računanja uhranjenosti

2 thoughts on “Kopriva – drevna biljka koja peče a leči!”

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Korpa

Važno obaveštenje


Zbog tehničkih radova na našim sistemima, sve porudžbine poslane od 25.06 do 22.07. biće obrađene nakon 22.07. Izvinjavamo se zbog eventualnih neprijatnosti i zahvaljujemo na razumevanju.

This will close in 0 seconds