Roditelji jako utiču na ishranu i zdravlje dece! Budite uzor!
Apsolutno je tačno da je u SAD procenat gojazne dece skočio za 300% u periodu od 1970 do kraja prve decenije 20. veka. Takodje je tačno da grickalice, slatkiši, slatkasti napitci, brza hrana itd. utiču na ovu činjenicu. Ali postoje nove studije koje pokazuju da te stvari nisu glavni uzroci.
Takav rezultat nas je veoma iznenadio i čekali smo skoro dve godine da objavimo studiju jer smo tražili neku vezu koja jednostavno ne postoji
– izjavila je Dženifer van Huk (Jennifer Van Hook), profesorka sociologije i demografije na državnom univerzitetu u Pensilvaniji i glavna autorka studije koja se pojavila u januarskom broju časopisa Sociologija obrazovanja (Sociology of Education).
Ova studija se oslanja na podatke iz longitudinalne studije ranog detinjstva: klasa predškolske dece 1998 – 1999, koja prati nacionalno reprezentativni uzorak učenika od jeseni kada su išli u zabavište do proleća kada su bili osmi razred (školske godine od 1998 – 1999. do 2006 – 2007). Van Hukova i koautorka Kler E. Altman (Claire E. Altman) doktorant na sociologiji i demografiji na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji, upotrebile su poduzorak od 19.450 dece koja su pohađala školu u istoj oblasti i u petom i u osmom razredu (školske godine 2003 – 2004. i 2006 – 2007.).
Nije zabeležen višak kilograma kod dece u školama koje prodaju brzu hranu
Ustanovljeno je da 59,2% učenika petog razreda i 86,3% učenika osmog razreda išlo u škole koje prodaju brzu hranu. Međutim, iako je došlo do značajnog porasta procenata učenika koji su išli u škole koje prodaju brzu hranu, nije zabeležen rast procenta onih koji su imali višak kilograma ili bili gojazni. Upravo suprotno, bez obzira na veću dostupnost brze hrane, procenat učenika koji su imali višak kilograma ili bili gojazni smanjen je u periodu od petog do osmog razreda, sa 39,1% na 35,4%.
Porodično okruženje jedan od najbitnijih faktora
Prema rečima Van Hukove, politika za smanjenje gojaznosti kod dece (a i kod odraslih) nije u distancijranju dece od “hrane napolju” već fokus treba da bude na kućnom i porodičnom okruženju. Oni kod kuće jedu SVAKI DAN, a kada su zauzeta ili okupirana nečim neće ni misliti toliko na hranu. Takodje onaj procenat dece koji često jede napolju nezadovoljan je hranom koja mu se servira kod kuće, a to dolazi isključivo zbog odnosa u porodici ili u manjku želje da se napravi zdrav i ukusan obrok. Takodje deca mogu da jedu kod kuće, u komšiluku, kao i da pređu prekoputa škole da bi kupila hranu. Zaključak je to da li im je brza hrana dostupna u školi ili nije ne mora da ima velikog uticaja na to koju količinu brze hrane unose.
Navike u ishrani razvijaju se u ranom uzrastu!!
Rezultati studije takođe pokazuju da u borbi protiv gojaznosti dece i problema telesne težine, kreatori politike treba više da se bave mlađom decom, kaže Van Hukova. Brojna istraživanja pokazuju da mnoga deca razvijaju navike u ishrani i sklonost ka određenim vrstama hrane u predškolskom uzrastu, kao i da te navike i sklonosti mogu da ostanu iste tokom celog života, tvrdi Van Hukova. Zato stariji uzrast ne mora da igra važnu ulogu.
