Fleksitarijanska dijeta predstavlja stil zdrave ishrane koja podrazumeva hranu na biljnoj bazi, dok se konzumiranje mesa i drugih životinjskih proizvoda dopušta, ali umereno. Ovo je zapravo fleksibilniji način ishrane od potpuno vegetarijanskih ili veganskih dijeta.
Ova dijeta je takođe u 2019. godini na samom vrhu, tj. na trećem mestu najboljih preporučenih svetskih dijeta od strane lekara i nutricionista, prema U.S. News & World Report časopisu.
Ako želite da dodate više biljnih namirnica u vašu ishranu, ali ne želite da se potpuno odreknete mesa, ova dijeta je idealna za vas.
Ovu dijetu je stvorio nutricionista Dawn Jackson Blatner, kako bi pomogao ljudima da iskoriste prednosti vegetarijanske ishrane, a da i dalje uživaju u životinjskim proizvodima u umerenim količinama. Upravo zato je i ime ove dijete kombinacija reči fleksibilna i vegetarijanska-fleksitarijanska ishrana.
Fleksitarijanska dijeta nema jasna pravila ili preporučeni broj kalorija i nutrijenata. U stvari, to je više način života nego dijeta. Zasniva na sledećim principima:
• Konzumiraju se uglavnom voće, povrće, mahunarke i žitarice.
• Fokus je na proteinima iz biljaka, umesto proteina životinjskog porekla.
• Fleksibilno se uključuju meso i životinjski proizvodi u ishranu, s vremena na vreme.
• Izbegava se industrijski obrađena hrana i forsira se prirodna hrana.
• Ograničava se šećer i slatkiši.
Zbog svoje fleksibilne prirode i fokusiranja na ono što treba uključiti, a ne ograničiti, ova ishrana je dobar izbor za ljude koji žele jesti zdravije. Sve u svemu, cilj je da se jede više hranljive biljne hrane i manje mesa.
Koje su prednosti fleksitarijanske dijete?
1. Preventiva bolesti srca
Ishrana bogata vlaknima i zdravim mastima je dobra za zdravlje srca . Studija koja je pratila 45.000 odraslih osoba, starijih od 11 godina, pokazala je da vegetarijanci imaju 32% manji rizik od srčanih oboljenja, u poređenju sa nevegetarijancima . Ovo je uzrokovano činjenicom da su vegetarijanske dijete bogate vlaknima i antioksidantima, koji mogu smanjiti krvni pritisak i povećati dobar holesterol. Pošto su ove studije posmatrale strogo vegetarijansku ishranu, procenjeno je da bi i fleksitarijanska ishrana imala isti ili sličan efekat na krvni pritisak, i rizik bolesti srca.2. Fleksitarijanska dijeta pomaže u procesu mršavljenja
Ova vrsta ishrane se preporučuje u procesu mršavljenja delimično zato što ograničava visokokaloričnu, industrijski obrađenu hranu i stimuliše konzumiranje više biljnih namirnica koje su prirodno niže kalorijske vrednosti. Nekoliko studija je pokazalo da ljudi koji prate ishranu pretežno zasnovanu na biljkama, mogu izgubiti veću težinu od onih koji to ne čine Pregled studija, sa 1.100 ljudi koji su učestvovali u njima, otkrio je da su osobe koje su konzumirale vegetarijansku ishranu tokom 18 nedelja, izgubile 2 kg više od onih koji nisu primenjivali ovu vrstu ishrane.
3. Pomaže i u slučaju dijabetesa 2
Dijabetes tipa 2 je globalna zdravstvena epidemija. Konzumiranje zdrave ishrane, naročito biljne, može pomoći u sprečavanju i preventivi kada je ova bolest u pitanju. Jedan od razloga zašto biljne dijete pomažu u gubitku težine je taj što sadrže mnoge namirnice koje su bogate vlaknima i koje imaju nisku količinu nezdravih masti i dodati šećer. Studija koja je obuhvatila više od 60.000 učesnika otkrila je da je prevalenca (ukupan broj obolelih u određenom vremenskom periodu) dijabetesa tipa 2, bila za 1,5% niža kod polu-vegetarijanaca ili fleksitarijanaca u poređenju sa nevegetarijancima . Dodatna istraživanja su pokazala da su osobe sa dijabetesom tipa 2, koje su primenjivale vegetarijansku dijetu, imale za 0,39% niži hemoglobin, nego osobe koje su konzumirale više životinjske proizvode .Hrana koja se preporučuje u ovom načinu ishrane je sledeća:
Proteini: soja, tofu sir, mahunarke-grašak, pasulj, sočivo, leblebije. Povrće bez skroba: zeleno povrće (zelena salata, brokoli, kelj, tikvice), paprike, prokelj, šargarepa, karfiol. Kao i povrće koje sadrži skrob: grašak, kukuruz, slatki krompir. Voće: jabuke, pomorandže, borovnice, grožđe, višnje, uglavnom sve. Zrnevlje: kinoa, heljda, i slično. Orašasti plodovi, semena i druge zdrave masti: badem, laneno seme, čia seme, orasi, indijski orah, pistaći, puter od kikirikija, avokado, masline, kokos. Alternativa za mleko na biljnoj bazi: Nezaslađen badem, kokos, konoplja i sojino mleko. Bilje i začini: bosiljak, origano, menta, timijan, kumin, kurkuma, đumbir. Ostali dodaci ishrani: soja sos, sok od jabuka, senf, kečap bez dodatog šećera. Pića: negazirana i gazirana voda, čaj, kafa. Proizvodi životinjskog porekla koji se preporučuju su: jaja, živinsko meso, riba, malo crvenog mesa, domaće mleko. Insistira se da ovi proizvodi budu po mogućstvu domaće proizvodnje.
