Autofagija – kako da „pojedemo“ sebe i ozdravimo?

11 маја, 2022

Autofagija – kako da „pojedemo“ sebe i ozdravimo?

Šta je autofagija?

Sigurno ste do sada već čuli za autofagiju ali, da li znate šta ovaj proces tačno podrazumeva? Za početak, bukvalan prevod znači „samojedenje“! Reč autofagija potiče od grčkih reči auto – što znači „ja“, i phagein, što znači „jesti“. Originalno, u pitanju je proces detoksikacije u kojem se ćelije same podvrgavaju samoproždiranju kako bi očistile i regenerisale svoje oštećene komponente, uključujući organele i proteine. Iako može zvučati kao nešto što nikada ne želite da se dogodi vašem telu, autofagija je zapravo korisna za opšte zdravlje.

Ovaj evolutivni mehanizam samoodržanja pomaže telu da ukloni disfunkcionalne ćelije i reciklira njihove zdrave delove. Dok ćelije same već vrše autofagiju, ono što vi možete da uradite je da povećate efekat ovog procesa i njegovih prednosti – i to ishranom i vežbanjem.

Istraživanja pokazuju da autofagija može smanjiti upalu, sprečiti ili odložiti razvoj neurodegenerativnih bolesti – pa čak i povećati dugovečnost.

Ovaj koncept pojavio se tokom 1960-ih, kada su istraživači prvi put primetili da ćelija može da uništi sopstveni sadržaj zatvarajući ga u membrane, formirajući vezikule nalik vrećama, koje su dalje transportovane u odeljak za reciklažu, nazvan lizozom, radi razgradnje. Poteškoće u proučavanju fenomena autofagije postojale su sve dok, u nizu briljantnih eksperimenata početkom 1990-ih, Jošinori Osumi – japanski biolog, nije koristio pekarski kvasac da identifikuje gene koji su neophodni za autofagiju. Razjasnio je osnovne mehanizme autofagije kod kvasca i pokazao da se slična sofisticirana mašinerija koristi u našim ćelijama. Za svoja istraživanja, ovaj naučnik je dobio i Nobelovu nagradu, 2016. godine.

Osumijeva otkrića dovela su do nove paradigme u našem razumevanju kako ćelija reciklira svoj sadržaj. Njegova istraživanja otvorila su put ka razumevanju fundamentalne važnosti autofagije u mnogim fiziološkim procesima, kao što je prilagođavanje na gladovanje ili odgovor na infekciju.

Koje su prednosti autofagije?

Glavne prednosti autofagije su njeni doprinosi protiv starenja čitavog organizma. Plastično objašnjeno, autofagija je način na koji telo vraća sat unazad i stvara mlađe ćelije. Kada su naše ćelije pod stresom, autofagija se povećava i ubrzava, kako bi nas zaštitila. Autofagiji se posvećuje mnogo pažnje zbog uloge koju može igrati u prevenciji ili lečenju raka. Kako starimo, autofagija se usporava i opada joj učinkovitost. To znači da je ćelijama koje više nisu u funkciji ili mogu naštetiti telu lakše da se razmnožavaju. Kako svi karcinomi počinju od neke vrste defektnih ćelija, telo treba da prepozna i ukloni te ćelije, često koristeći autofagične procese. Iako ne postoje naučni dokazi koji bi to potvrdili, neke studije sugerišu da se mnoge ćelije raka mogu ukloniti autofagijom.

Neke od dodatnih prednosti autofagije su i:

  • Uklanjanje toksičnih proteina iz ćelija koje se pripisuju neurodegenerativnim bolestima, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest
  • Recikliranje zaostalih proteina
  • Obezbeđivanje energije i „gradivnog materijala“ za ćelije koje bi još mogle imati koristi od „popravke“
  • U većem obimu, podstiče regeneraciju i zdrave ćelije

Autofagija obrok

Kako do autofagije?

Postoji nekoliko načina da izazovete autofagiju koji ne uključuju nužno kalorijsko ograničenje ili uzimanje bilo kakvih posebnih suplemenata. U stvari, kombinovanje posta sa autofagijom i keto dijetom glatko može pokrenuti čitav proces. Jedna od glavnih prednosti posta je i povećanje autofagije, praćeno izuzetnim povećanjem proizvodnje matičnih ćelija.

Dakle, post je biološki stresor koji promoviše autofagiju. Kada postite, vaše telo ne prima hranljive materije, tako da se stresira i pokreće autofagiju. Istraživači su otkrili da post aktivira i „duboku autofagiju“ u mozgu.

Dakle, koliko dugo morate da postite da biste pokrenuli autofagiju u mozgu?

Istraživanja sugerišu da je post od 24 do 48 sati idealan i ima najjače efekte. Ali, dugi postovi nisu baš realni i praktični. Na sreću, pokazalo se da čak i kraći postovi značajno podstiču autofagiju neurona. Zato je dobro jesti tokom dana u periodu od 8 sati, a zatim postiti ostalih 16 sati u danu. Ovaj princip se takođe naziva i dijeta 8/16.

Ipak, za početak – možete da pokušate da postite najmanje 12 sati dnevno. Najbolji način za početak je jednostavno večerati oko 18 h, ne jesti ništa nakon toga pre spavanja, a zatim jesti običan doručak sledećeg dana. To bi trebalo da vam obezbedi oko 12-14 sati posta.

Takođe, da dostignete autofagiju možete koristiti i toplo-hladno metodu. Izlaganje visokim i niskim temperaturama može podstaći vaše ćelije na autofagiju. Neka istraživanja otkrila su da „toplotni stres“ pokreće autofagiju i stimuliše autofagijski proces, dok izlaganje hladnoći izaziva autofagiju neurona i veruje se da može smanjiti rizik od neurodegenerativnih bolesti. Pokušajte da prelazite sa toplog na hladno pod tušem. Ili provedite vreme u sauni ili parnoj sobi, a zatim se tuširajte hladnom vodom.

Što se tiče hrane koja može podstaći i podržati autofagiju, tu su kafa, crni i zeleni čaj, đumbir, kurkuma, ulje od kokosa, maslinovo ulje, kombuha i ostala fermentisana hrana, bobičasto voće. Pored toga, prirodni suplementi koji izazivaju autofagiju u mozgu su i probiotici! Istraživanja sugerišu da određeni probiotici mogu stimulisati autofagiju u mozgu. Svakodnevno uzimanje probiotika podržava zdravlje stomaka i mozga.

Sve ovo nam govori koliko je priroda u stvari pametna. Naime, naše sposobnosti aktiviranja zaštitnih procesa poput autofagije, evoluirale su kako bi omogućile bolju otpornost na stres i duži životni vek!

Zato, slušajte svoje telo. Kroz njega govori priroda!

 

4.2 15 votes
Гласање за чланке
Blog ,
Obaveštenja
Obaveštavaj me o
guest

Ovaj sajt koristi Akismet kako bi smanjio broj spam komentara. Pročitajte politiku privatnosti.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x