Kalorije – neuhvatljivi „Sveti Gral“ mršavljenja!

Kalorije

Današnji ideal kome svi teže je što manji konfekcijski broj, kao i što manje bora na licu, bez obzira na godine. A da li znate od kada je u modi biti mršav i vitak?

Mršavi su postali „in“ tokom 1920-ih, a kalorije su tada postale moćno sredstvo u borbi za gubitak težine. Ipak, pre nego što je postala modni imperativ, kalorija je imala znatno manje glamuroznu ulogu u poljoprivredi, laboratorijama i fabrikama.

Šta su kalorije?

Naime, reč kalorija – izraz je francuskog, odnosno latinskog porekla označava „jedinicu toplote“. Termin „kalorija“ je prvi uveo Nikola Kleman, kao jedinicu toplotne energije, na predavanjima o eksperimentalnoj kalorimetriji tokom godina 1819–1824. On je bio prvi naučnik za koga se zna da je definisao i koristio kaloriju kao jedinicu toplote. Definicija je objavljena u časopisu Le Producteur 1824. Njegova kalorija je bila kg-kalorija (moderna kcal), a njegova definicija je ušla u francuske rečnike još 1842. godine.

Sve do početka 20. veka, Amerikanci i Evropljani su zaokrugljenost tela povezivali sa lepotom i bogatstvom. Mršavost je podrazumevala bolest ili siromaštvo. Tokom viktorijanske ere, figura peščanog sata sa stegnutim strukom, punim poprsjem i širokim bokovima bila je najtraženiji ženski oblik. Od 1920-ih, to se drastično menja i figura ravnih grudi, uskih kukova i dugih nogu predstavljala je ženstvenu lepotu među modno osvešćenim svetom.

Posle Prvog svetskog rata, ova velika promena u modi podstakla je žene da uzimaju ekstrakte štitne žlezde, vežbaju i kupuju oklagije kojima su lukavi trgovci obećavali da će „ukloniti salo“. Tada je stidljivo na scenu stupilo i brojanje kalorija, koje je obećavalo uspešan, „naučni“ pristup gubitku težine. Ipak, dug život kalorija nije počeo u ogledalu, već u laboratorijama i fabrikama iz 19. veka, malo verovatnog porekla za nešto tako blisko povezano sa dijetom.

Ona je bila neophodna u proučavanju toplote i energije u mašinama — posebno parnim mašinama — a tek kasnije u “ljudskim mašinama” kao deo studija o hrani i metabolizmu. Do kraja 1920-ih kalorija je postala trajna karakteristika američke nauke o ishrani i kulture dijete. Za vladine zvaničnike, korisnost kalorija je odmah bila jasna. To im je moglo pomoći u efikasnom upravljanju ishranom za zatvore, škole i vojsku ali, i da odrede najefikasnije načine ishrane industrijske radne snage – prepoznajući mogućnost da se opravdaju niske plate.

Te 1920. godine, progresivni guverner Mičigena Čejs Ozborn čak je predložio da međunarodna trgovina koristi kalorije kao univerzalnu valutu, navodeći je kao meru stvarne vrednosti, za razliku od „imaginarne“ vrednosti metala. Opsesija kalorijama je blago popustila nakon tih 20-ih, pošto su naučnici informisali javnost o neuporedivo važnijim vrednostima vitamina, minerala i aminokiselina.

Ali, kao što vidimo iz naših aplikacija za ishranu danas, ideja o kvantifikovanju vrednosti hrane je i dalje i ne planira da nas napusti!

Čemu u stvari služe kalorije?

Ako ste skoro započeli novi režim ishrane, striktnu dijetu ili ste počeli da se bavite fitnesom, velike su šanse da su kalorije značajno prisutne u vašem životu, bilo da gledate deklaracije na namirnicama ili koristite aplikacije za vežbanje ili dijetu.

Kao što je i više nego verovatno da ste čuli za važnost „unesenih kalorija u odnosu na sagorene kalorije“. Ovaj koncept zasnovan je na ideji da sve dok jedete manje kalorija nego što sagorevate, sigurno ćete izgubiti težinu.

Međutim, mnogi stručnjaci insistiraju na tome da je vrsta hrane koju jedete mnogo važnija od broja kalorija koje sadrži – i to baš u smislu gubitka težine ali, i dugoročnog zdravlja.

Postoje tri glavna telesna procesa koji sagorevaju kalorije:

Osnovni metabolizam. Vaše telo koristi većinu kalorija koje dobijete hranom za održavanje osnovnih funkcija, kao što je rad srca. Ovo se obično naziva bazalnim metabolizmom.

Varenje. Otprilike 10-15% kalorija koje jedete koristi se za pokretanje varenja. Ovo je poznato kao termički efekat hrane i varira u zavisnosti od hrane koju jedete.

Fizička aktivnost. Preostale kalorije koje dobijete ishranom imaju za cilj da podstaknu vašu fizičku aktivnost, uključujući vežbe i svakodnevne zadatke kao što su hodanje, rad ili čak i pranje sudova. Kada se broj kalorija koje unosite hranom poklapa sa brojem kalorija koje sagorevate da biste održali metabolizam, varenje i fizičku aktivnost, vaša težina će ostati stabilna.

Kalorije

Dakle, model „unesene kalorije u odnosu na sagorene kalorija“ je istinit. Potreban vam je kalorijski deficit da biste izgubili težinu. Sa biološke perspektive, morate da jedete manje kalorija nego što sagorevate da biste izgubili težinu. Nažalost, ne postoji način da se to zaobiđe.

Kada se zadovolje energetske potrebe vašeg tela, dodatne kalorije se skladište za buduću upotrebu – neke u vašim mišićima kao glikogen, ali većina kao mast. Dakle, konzumiranje više kalorija nego što sagorevate prouzrokovaće da dobijete na težini, dok jedenje manje nego što vam je potrebno izaziva gubitak težine.

Da li je nisko-kalorična hrana obavezno zdrava?

Kao što smo već napomenuli, većina studija pokazuju da je ono što jedete važnije od toga koliko jedete jer, nisu sve kalorije jednake kada je u pitanju vaše zdravlje. To je zato što različita hrana ima različite efekte na različite procese u vašem telu, bez obzira na sadržaj kalorija.

Kalkulator kalorija

Kalkulator kalorija se može koristiti za procenu broja kalorija koje osoba treba da unese svaki dan. Ovaj kalkulator takođe može pružiti neke jednostavne smernice za dobijanje ili gubitak težine.

Ipak, da li su svi ti kalkulatori kalorija koje nalazimo na internetu pouzdani?

Evo kratkog odgovora: možda.

Ako ste očekivali da ili ne odgovor, ništa od toga. Kalkulator može biti ispravan ili potpuno pogrešan. To je jednostavno tako. Pitate se zašto?

Svi kalkulatori su jednostavno procene i pokušaji da se predvide energetske potrebe. Oni ne mogu da odrede tačne potrebe unosa kalorija/makronutrijenata za pojedinca sa 100% tačnošću. Jednostavno ima previše faktora u igri kao što su:

  • Pol
  • Starost
  • Visina
  • Fizička aktivnost
  • Nivoi telesne masti
  • Dugoročne navike u ishrani
  • Trenutni zdravstveni status
  • Lekovi
  • Genetika
  • Čak i klima!

Kalkulatori se obično zasnivaju na podacima prikupljenim tokom eksperimenata od opšte populacije ljudi kako bi se formiralo prosečno predviđanje za potrebe kalorija, ali uvek postoje izuzeci i odstupanja od ovih predviđanja. Svi se razlikujemo i nemoguće je znati svačije tačne potrebe.

Neke formule zahtevaju određene parametre kao što je procenat telesne masti koji većina ljudi ne zna sa visokim stepenom sigurnosti.

Takođe, kalkulatori zahtevaju da lično procenite svoj nivo aktivnosti ili koliko se krećete tokom dana, što je još jedna zamka da se sasvim nesvesno odgovori netačno.

Dakle, ono što možete da učinite kako biste stabilizovali svoju idealnu težinu jeste da jedete zdravo, u pravilnom i redovnim vremenskim razmacima, kao i da se bavite fizičkom aktivnošću.

U nastavku se nalazi tabela sa kalorijskim vrednostima najčešće korišćenih namirnica:

KALORIJSKA TABLICA
Kalorijska vrednost na količinu 100 g /100 ml / kom. kcal
1 jaje, kom. 76
2 ovsena kaša, čokolada 428
3 ovsene pahuljice 390
4 pirinač, glaziran, baren 116
5 kinoa 368
6 griz 359
7 kokice 376
8 grašak 67
9 kupus, sveži 22
10 kupus, kiseli 12
11 paprikaš 97
12 paprika, crvena 28
13 paprika, kisela 15
14 paprika, zelena 20
15 Cezar salata 156
16 zelena salata 14
17 paradajz 19
18 krompir, mladi 71
19 krompir, sirov 87
20 krompir, pire 100
21 krompir, pomfrit 220
22 šampinjoni, sveži 16
23 šampinjoni, konzervirani 22
24 dinja 24
25 lubenica 21
26 jabuka 47
27 banana 79
28 jagoda 36
29 trešnje 48
30 kruška 29
31 borovnice 35
32 kajsija, sveža 51
33 kajsija, sušena 300
34 breskva 37
35 nektarina 50
36 limun 20
37 pomorandža 35
38 grejpfrut, žuti 28
39 smokva, sveža 41
40 smokva, sušena 213
41 malina, sveža 25
42 nar 75
43 kivi 40
44 ananas, svež 51
45 ananas, konzerviran 95
46 ananas, sušeni 260
47 avokado, svež 160
48 mango, svež 59
49 urme, sveže 284
50 hleb, crni 275
51 hleb, heljdin 234
52 hleb, mešani 230
53 hleb, mlečni 269
54 hleb, polubeli 235
55 hleb, pšenični beli 234
56 hleb, ražani 241
57 proja 282
58 tortilja, durum 298
59 tortilja, domaća integralna 144
60 kačamak 151
61 med 320
62 badem, sirov 650
63 badem, pečen 597
64 indijski orah, sirov 552
65 indijski orah, pečen 574
66 orah, sirov 529
67 leblebija 298
68 lešnik, sirov 628
69 kikiriki, sirov 547
70 kikiriki puter 644
71 pistaći, slani 568
72 mleko, kravlje 1,5% mm 46
73 mleko, kravlje 2,8% mm 58
74 mleko, sojino 528
75 mleko, bademovo bez šećera 14
76 pavlaka, kisela 12% mm 132
77 pavlaka, kisela 20% mm 198
78 mladi sir 115,5
79 kačkavalj 16% mm 261
80 oslić 71
81 pastrmka, očišćena sveža 161
82 parstrmka, pečena 190
83 tunjevina, komadi u ulju 243
84 tunjevina, komadi u sopstvenom soku 117
85 tuna, sveža 226
86 ćevapi 220
87 pileća prsa, salama 75
88 pečenica 101
89 pileća prsa, salama 75
90 piletina, belo meso 118
91 piletina, batak 128
92 junetina, nemasna 155
93 teletina, nemasna 115
94 ajvar, domaći 162
95 sladoled, proteinski 134
96 rakija, 33% alc. 193
97 rakija, 50% alc. 350
98 pivo 43
99 vino, belo 85
100 vino, crveno 80

 

Pored toga, veću pomoć pri mršavljenju od bilo kog kalkulatora i brojanja kalorija može vam pružiti Herbafast, potpuno prirodni preparat za zdravo regulisanje telesne težine.

Herbafast inovativna kombinacija doprinosi suzbijanju gladi, smanjenju telesne težine i eliminaciji toksina iz organizma. Doprinosi eliminaciji toksina i viška vode iz organizma i boljoj drenaži tkiva. Kombinacija sagorevača masti (capsaicin, biber i đumbir) doprinosi bržem metabolizmu i razgradnji masnih naslaga. Probiotska kultura i antioksidansi u sastavu doprinosi biotičkoj ravnoteži celog orgnazima i jačanju imuniteta.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Korpa